18.2.12

Dinosaurusi u mom gradu

Ne volim rano ustajanje. Posebno vikendom. I posebnije zimi. I najposebnije kad sam nenaspavana i bolešljiva. Ali ne dešava se često da su dinosaurusi u mom gradu i to još samo jedan dan. Pa se nakanih, pod ruku s dragim. 

Nakon doručka u čaršiji, koji me baš onako fino oraspoložio, zaputili smo se u Pionirsku dolinu. I hajde što smo jedva našli parking (ipak je vanredno stanje), i što je milion duša napravilo isti izbor za subotnje prijepodne kao i mi, ali što ne može insan pošteno ni pogledati eksponate od djece koja po njima jašu, čupaju ih, gađaju snijegom, majki koje tu djecu matretiraju da se smiju u aparate, očeva koji gaze preko tuđe djece da svoju proguraju što brže i što bliže zubima - jer šta je slika bez zuba, šminkericama koje napuće usne uz dinosaurusije obraščiće, u više poza, pa jednu same, pa jednu sa zamijenjenim mjestima. Zamišljala sam kako bi bilo da odjednom ti dinosaurusi ožive, sve nas požderu i vrate mir i tišinu prirodi oko sebe. :)

Ibreti se Diplodokus otkud ovoliki narod

Na stranu bosanština, izložba je predivno urađena. Eksponati su razrađeni do najsitnijih detalja, od poze u kojoj je dinosaurus (ne mogu reći životinja, ili mogu? :)) postavljen, preko nijansi boja kojima je obojen, strane na koju gleda, ma svega. Kontam, ovo je putujuća izložba, ali mislim da nema puno mjesta koja imaju teren pogodan kao ovaj naš - brdolik, šumolik i trenutno snjegolik. Nekako su mi replike tih veličantsvenih bića dodatno došle do izražaja na snijegu. Da imam djece, uživala bih s njima, ovako je uživalo dijete u meni.

Dodatne informacije:
http://dinosaurusi.ba/

Nema komentara:

Objavi komentar