9.3.12

Nasjeckaj čim kupiš

Jedan od problema s kojima muku mučim u kuhinji je činjenica da kad mi se kuha, nemam dovoljno vremena (crkoh brate od gladi ili imam pola sata vremena prije nego što gosti zazvone na vrata), pa mi džaba sve one lijepe điđe koje čame u kredencu, frižideru ili špajzu čekajući da zablistaju. I smlatim neko jelo, pa mi poslije bude žao. Nije da i ta brzinska jela nemaju svoje prednosti i ljepotu, ali imam toliko ideja za neke fensi šmensi obroke, a vala ni sastojaka mi obično ne fali.


Zato sam odlučila da razvijem taktiku. I onako jedno veče sedmično imam rezervisano za kupovinu i preslagivanje hrane po kući, pa sam na to odlučila da dodam pola sata vremena za sjeckanje, pripremu i pakovanje. Kakvo? Pa takvo da umjesto da držim pileće filete upakovane kako su kupljeni u onoj tacnici, lijepo ih očistim i izrežem, pa spakujem u led - kad ih poželim napraviti, mogu ih baciti pravo na tavu ili odlediti za 15-tak minuta. Uslikala sam još i gljive koje sam kanila nasjeckati, ali sam skontala da će se tako brže pokvariti, a njih i onako nije puno zahmetli nasjeckati dok se nešto (npr. piletina) krčka. I pola karfiola koji stoji već neko vrijeme, koji sam kanila izrezati pa zalediti, ali sam se predomislila i samo ga stavila razrezanom stranom u kutiju pa u frižider.


A danas sam se odvažila da kupim i celer. Celerčinu tačnije. Mislim, nije da znam koje veličine je normalni celer, možda je stvarno uvijek velik, ali meni se i ovaj najmanji koji sam našla na polici učinio prevelikim. Još uvijek pojma nemam šta ću praviti od njega, ali ruke mi i sad, 2 sata nakon sjeckanja, miruše na njega. Njam! Helem, bilo je izazov kako ga spakovati da bude frišak i spreman za kuhanje, ali snašla sam se. 


Kako vi "pakujete" hranu?

Nema komentara:

Objavi komentar